“ВОЗЉУБИ ГО ГОСПОДА, СВОЈОТ БОГ, СО СЕТО СВОЕ СРЦЕ, И СО СЕТА СВОЈА ДУША, И СО СИОТ СВОЈ РАЗУМ; - ТОА Е ПРВАТА НАЈГОЛЕМА ЗАПОВЕД;
А ВТОРАТА Е СЛИЧНА НА НЕА: ВОЗЉУБИ ГО СВОЈОТ БЛИЖЕН КАКО СЕБЕ СИ!
НА ТИЕ ДВЕ ЗАПОВЕДИ СЕ КРЕПАТ ЦЕЛИОТ ЗАКОН И ПРОРОЦИТЕ“ (Матеја 22:37-40).
Дали СПЦ може да се смета како „Мајка-Црква“ на МПЦ-ОА и што значи тоа за МПЦ? Дали се губи идентитетскиот континуитетот на Охридската Архиепископија?
Афтокефалноста на МПЦ
Еклисиолошка перспектива
Доколку СПЦ се смета за Мајка-Црква на МПЦ-ОА, тоа индиректно значи дека МПЦ се третира како творба од југословенскиот период (1967), а не како директен наследник на древната Охридска Архиепископија. Од своја страна, МПЦ-ОА тврди дека континуитетот е токму од Охридската Архиепископија и ја гледа својата самобитност како постара и подлабока од постоењето на самата СПЦ.
Теолошко-канонска анализа
Во православното право, „Мајка-Црква“ е онаа што доделува автокефалност, а тоа секогаш е Вселенската Патријаршија. Но тоа не секогаш го одразува вистинскиот историски континуитет – како што е случајот и со други помесни цркви (Бугарска, Романска и др.). Ако се гледа историски, изворот на канонскиот живот во Македонија е Охридската Архиепископија, а не СПЦ. Поради тоа, теолошки СПЦ најмногу може да се смета за административен посредник, а не како „Мајка-Црква“.
Можна синтеза
Денес СПЦ формално се третира како Мајка-Црква на МПЦ-ОА бидејќи СПЦ реши да го одблокира процесот за признавање на автокефалност. Но од историско-идентитетска перспектива, МПЦ-ОА е вистински наследник на Охридската Архиепископија и токму таа може да се гледа како автентична Мајка Црква на православните Цркви во целиот регион.
































































